S pozicije sadašnjeg studenta, a „bivšeg“ učenika Gimnazije u Somboru (reč bivši je pod navodnicima, jer ona obično neopravdano sugeriše prekid svake veze sa prethodnim – ovde to nije slučaj budući da još uvek, i to neretko, naglašavam da sam i dalje somborski gimnazijalac – pa bilo to i ‘samo’ kroz sećanje) nikako nije lako pobrojati srednjoškolske aktivnosti, odnosno uspehe koji su te aktivnosti (po pravilu) pratili – ne zato što je uspeha bilo mnogo (pri čemu ne kažem da ih je bilo malo), već zato što su aktivnosti, podsticaji i prilike koje Gimnazija pruža nebrojene. Elem, postignuća koja mi u ovom momentu prva padaju na pamet i kojih se rado prisećam (a koja su mi, verujem, i „dodelila“ stipendiju Fondacije) su sledeća:
- učenik generacije Gimnazije „Veljko Petrović“ 2021. godine.
- pohvale na državnim takmičenjima iz istorije.
- prvo mesto na „Književnoj olimpijadi“.
- literarne nagrade kao što su: „Natalija – Natka Ćatović“ 2021. godine, „Fondacija Zavičajna kuća, Sremski Karlovci“ (dva puta: prvo mesto 2020. godine, odnosno drugo mesto 2019. godine)…
- Nagrada za talente Vojvodine 2021. godine.
- …
Da se primetiti da je reč o postignućima koji se tiču mahom istorije i srpskog jezika i književnosti, odnosno literarnog stvaralaštva (pored toga, tu su i vannastavne aktivnosti kao što su različite priredbe, festivali i sl.).
Sve prethodno navedeno obuhvata period pre „trenutka“ mog upisa na Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu 2021. godine. Iako je taj „trenutak“ umnogome specifičan i preloman za moj život (prema tome različit u odnosu na sve do tada), ipak se mnogo toga „prethodnog“ slilo u „moje sadašnje“. Naime, interesovanje za klasične nauke (istorija, književnost, filosofija, etika…), prirodne nauke (fizika, matematika), jezike (pored maternjeg, govorim francuski i engleski jezik, a izučavam i starogrčki, odnosno novogrčki jezik), muziku (od 2015. godine – sa prekidima – učim drevno i tradicionalno pojanje Istočne, vizantijske crkve) i sl. savršenu harmoniju i meru je pronašlo u disciplini/nauci teologije koju studiram. Dakle, plod koji sada ubiram „zasađen“ je i položen u Gimnaziji.
Mimo fakultetskih obaveza, u slobodno vreme volim da čitam, ponešto još uvek i da zapišem, kao i da slušam muziku. Uživam u sportu, iako za njega nemam onoliko vremena koliko bih želeo. Takođe, ispunjava me druženje, razgovori i vreme provedeno sa prijateljima, porodicom i bližnjima.
U pogledu školovanja i zaposlenja držim se grčke sentence „λίγο-λίγο“ (= malo po malo; mic po mic; korak po korak) duboko smatrajući da se prvi i poslednji zadatak ljudi koji su odabrali put istovetan mom (ali i zadatak čitavog čovečanstva) može izraziti sledećim rečima: u meri mogućeg učiniti ψυχή (= dušu ≈ „psihu“) svakog čoveka manje ψυχρός (= hladnom).
Jovan P.
